Након непуна два века живота у особеножићу (идиоритмији) пре 35 година, свештено братство Свете царске српске лавре Хиланадара је, на празник Преподобне Ангелине Српске, која се прославља 30.07. по старом или 12.08. по новом календару, одлучило да врати оштежитељни поредак, по узору на друге манастире на Светој Гори.
На тај начин се Хиландар, са осталим светогорским манастирима, који су данас сви општежитељни, вратио на древни поредак успостављен од стране његових оснивача Преподобног Симеона и Светог Саве.
За првог игумана обновљеног општежића изабран је блаженопочивши архимандрит Пајсије, на празник Покрова Пресвета Богородице 1990. године.
Укратко о доприносу блаженопочившег епископа Атанасија Јефтића за повратак општежићу у манастиру Хиландару
У време док још није постао епископ, архимандрит Атанасије је 1990. године дошао у току лета на Свету Гору. Осим Хиландара обилазио је и друге манастире. У то време, скоро сви манастири су већ били прешли на општежитељни поредак, осим четири, међу којима је био и Хиландар.
Светогорци су замолили о. Атанасија да предложи тадашњој братији у манастиру Хиландару да и они донесу одлуку о преласку из идиоритмије на општежиће. О. Атанасије је написао једно писмо хиландарским старцима, у којем им је пренео расположење Светогораца. Тако је и он допринео да се и у Хиландару врло брзо донесе одлука о преласку на древни поредак општежића – на празник Преподобне Ангелине српске.
Устоличење новоизабраног игумана о. Пајсија било је исте године за Покров Пресвете Богородице (1/14.10.)
На архивској фотографији снимљеној тог дана је о. Атанасије (потоњи епископ захумско-херцеговачки) који је служио Свету Литургију, док је са десне стране представник Велике Лавре, који предаје игуману Пајсију игумански жезал и представници Свештене Општине.
Богослужбеним прослављањем празника Преподобног Киријака Отшелника отпочело молитвено обележавање 35. годишњице повратка општежићу
Прославу су увеличали гости, према устаљеној пракси, монаси и игумани из манастира из Србије, као и монаштво из светогорских манастира и поклоници манастира.
Свету Архијерејску Литургију у хиландарском саборном храму је служио Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Тихон, викар и изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, уз саслужење гостију манастирског братства, који бораве у Хиландару поводом обележавања 35. годишњице повратка општежића, високопреподобни оци: Серафим, игуман манастира Суково са братством, Харитон, игуман манастира Ковиљ са братством, Рафаило, игуман манастира Подмаине са братством и монаштво из Високих Дечана, Острога и манастира Св. Романа.
Они ће служити заједно и свеноћно бденије уочи празника Покрова Пресвете Богородице.
Укратко – историјске чињенице о разлозима појаве идиоритмије на Светој Гори
Векови под османском влашћу били су за светогорске манастире време најтежих искушења, економског посртања, слабљења установе прота, превласти идиоритмијског над општежитељним животом. Неки у тој превласти виде прилагођавање економским условима опстанка у турском систему. Ово је време и стварања многих скитова и келија.
Идиоритмија (особеножиће), која се заснива на економској независности појединаца у заједници, показала се тада веома корисном, будући да је зауставила даље пропадање манастира. После кратког времена, број монаха на Светој Гори се увећао на око 6000. Тада у новонасталим идиоритмијским манастирима се променила управа: игумане су заменили епитропи, док је у Протату Протос замењен са 4 епистата окружена са сталним свештеним сабором или општином. А сабор су чинили 20 представника из 20 самосталних великих манастира.